Prijava
Ponedjeljak 30.3.2020
Događaji:
Pretraga
COVID - 19 - Aktuelnosti
Više
Edukativno-promotivni materijali
Više

NAREDBE OPĆINSKOG ŠTABA CZ

NAREDBA OPĆINSKOG ŠTABA CZ OD 16.03.2020.

ODLUKA O POSEBNOM REŽIMU RADA OPĆINE TEŠANJ

Naredba Štaba CZ Tešanj_29

Naredba Štaba CZ Tešanj_32

Naredba Štaba CZ Tešanj_33

Naredba Štaba CZ Tešanj_35

Naredba Štaba CZ Tešanj_43

Naredba Štaba CZ Tešanj_45

Naredba Štaba CZ Tešanj_46

 

 

NAREDBE FEDERALNOG ŠTABA CZ

NAREDBA-broj-12-40-6-148-2

NAREDBA-broj-12-40-6-148-3

NAREDBA-broj-12-40-6-148-4

NAREDBA-broj-12-40-6-148-5

NAREDBA-broj-12-40-6-148-6

NAREDBA-broj-12-40-6-148-7

NAREDBA-broj-12-40-6-148-8

NAREDBA-broj-12-40-6-148-9

NAREDBA-broj-12-40-6-148-10

NAREDBA-broj-12-40-6-148-11

NAREDBA-broj-12-40-6-148-12

NAREDBA-broj-12-40-6-148-13

NAREDBA-broj-12-40-6-148-14

NAREDBA-broj-12-40-6-148-15

NAREDBA-broj-12-40-6-148-16

NAREDBA-broj-12-40-6-148-17

NAREDBA-broj-12-40-6-148-20

NAREDBA-broj-12-40-6-148-21

NAREDBA-broj-12-40-6-148-24

NAREDBA-broj-12-40-6-148-25

NAREDBA-broj-12-40-6-148-26

NAREDBA-broj-12-40-6-148-27

NAREDBA-broj-12-40-6-148-28

NAREDBA-broj-34

NAREDBA-broj-36

NAREDBA-broj-40

NAREDBA-broj-41

NAREDBA-broj-46

NAREDBA-broj-47

NAREDBA-broj-53

NAREDBA-broj-59

 

Naredba 9-1

Naredba 12-1

Naredba 14-1

Naredba 15-1

Naredba 16-1

Naredba 17-1

Naredba 24-1

Naredba 25-1

Naredba 26-1

Naredba 27-1

Naredba 31-1

Naredba 34-1

 

NAREDBE KRIZNOG ŠTABA MINISTARSTVA ZDRAVSTVA ZDK

Naredba od 12.3.2020

Naredba od 19.3.2020 - 1

Naredba od 19.3.2020 - 2

Naredbe 32, 33, 34, 35, 36

 

IZVJEŠTAJI OPERATIVNOG CENTRA CZ

Izvještaj_17.3.2020

Izvještaj_18.3.2020

Izvještaj_19.3.2020

Izvještaj_20.3.2020

Izvještaj_21.3.2020

Izvještaj_22.3.2020

Izvještaj_23.3.2020

Izvještaj_24.3.2020

Izvještaj_25.3.2020

Izvještaj_27.3.2020

Izvještaj_28.3.2020

Šta da učinim ako imam simptome?

U slučaju pojave simptoma bolesti (povišena temperatura, kašalj, otežano disanje) osoba se treba TELEFONOM  javiti  svom porodičnom ljekaru ili u službu HMP.

Da li se test na korona virus može vršiti u privatnim ustanovama?

Ne, niti jedna privatna ustanova nema test na Covid-19. Ono što neke privatne ustanove nude su screening testovi koji nisu tačni u potvrdi informacije da li je osoba pozitivna na COVID-19. U Bosni i Hercegovini za to je zadužen Klinički centar Univerziteta u Sarajevu i Klinički centar u Banjoj Luci.

Kada se jave ključni simptomi ako se zarazimo Korona virusom?

Simptomi se mogu javiti dan do 14 dana nakon obolijevanja. Iz SZO navode da se, u najviše slučajeva, simptomi jave oko četvrtog - petog dana.

Postoje li podaci koliko je virus opasan za trudnice?

Trudnice nisu podložnije korona virusu od ostatka populacije, pokazala je studija Kraljevskog koledža za ginekologiju i akušerstvo Velike Britanije. Navode i da, za sada, nije zabilježen smrtni slučaj trudnice od posljedica ove bolesti.

Koja su sve ulazna mjesta, da li je, između ostalog, i sluzokoža oka?

Da. Iz SZO ističu da virus, kada ga "pokupite" rukama možete prenijeti na oči, nos i usta, odakle može ući u vaše tijelo. Iz tog razloga je veoma bitno održavati higijenu pranja ruku te izbjegavati dirati oči, nos i usta.

Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kihanju i kašljanju. Bolest može da se proširi od osobe do osobe malim kapljicama kada se osoba sa COVID-19 zakašlje ili kihne. Ove kapljice slete na predmete i površine koje drugi ljudi dodirnu, a zatim dotaknu svoje oči, nos ili usta i tako se zaraze. 

Ljudi mogu da se zaraze i ako su u neposrednoj blizini zaražene osobe. Zbog toga je važno da se zadržiš više od jednog metra od osobe koja je bolesna te da nema kontakta, dodira rukama gdje se virus zadržava.

Gde su najveće šanse da se neko zarazi ovim virusom? Koje lokacije su najugroženije?

Postoje sredine gde ima više slučajeva u odnosu na druge, i ovi podaci se menjaju iz dana u dan. Najrizičnija su mesta gde je veliki protok ljudi i zato moramo da budemo odgovorni svuda i u svakom trenutku. Držite socijalnu distancu. Ostanite kući. Poštujte naredbe kriznog štaba.

 

Koje su mere prevencije?

Možeš da smanjiš šanse da se zaraziš ili širiš COVID-19 ako preduzimaš neke jednostavne mere predostrožnosti:

  • Redovnim i temeljnim čišćenjem ruku sredstvom na bazi alkohola ili pranjem ruku sapunom i vodom
  • Održavanjem najmanje jednog metra udaljenosti između sebe i svakoga ko kašlje, kiše.
  • Izbjegavanjem rukovanja, poljubaca ili zagrljaja pri pozdravljanju
  • Izbjegavanjem okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru
  • Izbjegavanjem dodirivanja očiju, nosa i usta.
  • Obaveznim pokrivanjem usta i nosa savijenim laktom ili maramicom pri kašljanju ili kihanju. Zatim odlaganjem upotrebljene maramice u kantu za smeće odmah nakon upotrebe.
  • Ostajanjem kod kuće, posebno ako se ne osećaš dobro. 
  • Telefonskim obraćanjem porodičnom ljekaru, hitnoj medicinskoj pomoći (123) ili higijensko-epidemiološkoj (060 35 81 754) ukoliko osjećaš neki od simptoma.
  • Čestim provjetravanjem prostorija u kojima se boravi. 
  • Održavanjem redovne higijene prostora gdje boraviš, i povremenim brisanjem objekata, kao što su vrata i drške, mobilni, upravljač za TV i slično, dezinfekcionim sredstvom. 

Šta je društvena distanca?

Pod tim se podrazumijeva izbegavanje kontakata sa drugim ljudima. Smatra se da to može pomoći kako bi se spriječilo širenje korona virusa.

Nadležni iz tog razloga savetuju da se radi od kuće, manje koristi javni prevoz i odlože sva putovanja koja nisu neophodna.

Kojim izvorima informacija mogu da verujem?

Na sajtu Svjetske zdravstvene organizacije postoji mnoštvo informacija o korona virusu i taj sadržaj nije namijenjen samo naučnicima i doktorima.

U stvari, tu su srušeni brojni mitovi i opovrgnute lažne vijesti, koje se pojavljuju na internetu.

A mnogo je takvih - posebno na društvenim mrežama, zato je važno pogledati odakle neka vijest dolazi i mogu li da vjerujem tom izvoru.

Pouzdani su SZO, kao i zvanični izvori nadležnih.

Šta je bolje - tečni gel ili običan sapun?

Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti.

Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite.

Iako antibakterijski gelovi i pjene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite.

Najobičniji tvrdi sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.

Alkohol, ali ne vodka ili neko drugo alkoholno piće.

Preporuke su da uz temeljno pranje ruku sapunom i vodom koristite i gel za dezinfekciju kako bi spriječili širenje virusa.

Gelovi na bazi alkohola obično sadrže i emolijense, sredstva za omekšavanje, koji su nježniji prema koži i koji sadrže minimum 60 do 70 %alkohola.

Profesorka Sali Blumfild iz Londonske škole higijene i tropske medicine kaže da ne vjeruje da ne možete da napravite efikasno sredstvo za čišćenje ruku, ukoliko koristite alkohol s procentom manjim od 60 odsto.

„Vodka sadrži samo 40 odsto alkohola i nije efikasna za čišćenje ruku", kaže Blumfild.

Šta predstavlja samoizolacija?

To znači da ostanete kod kuće 14 dana i ne idete na posao, u školu ili druga javna mesta, kao i da izbjegavate javni prevoz i taksi.

Trebalo bi da smanjite i kontakte sa ukućanima.

Ako su vam potrebne namirnice ili lekovi, naručite dostavu, ali samo do ulaznih vrata, jer ne bi trebalo da primate posjete.

Može li panična kupovina da isprazni rafove u supermarketima?

Ne bi trebalo.

Ključna poruka zvaničnika je da neće doći do nestašice hrane i ljudi ne moraju da prave zalihe - treba da kupuju ono što im je potrebno.

I supermarketi će nabaviti sve proizvode koji im nedostaju, ako dođe do toga. 

Možete li se zaraziti ako jedete hranu koju je pripremao neko ko ima virus?

Evropska Agencija za bezbjednost hrane je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te iz tog razloga nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Ipak, neko ko je zaražen može prenijeti virus ako hranu sprema nehigijenski. Zato se svima savetuje da peru ruke i prije jela i prije pripreme hrane, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kihanja, kašljanja ili izdaha.

Da li treba da dezinfikujete telefon?

Pretpostavlja se da se korona virus prenosi kapljičnim putem, to jest, kašljanjem i kihanjem. Međutim, stručnjaci smatraju da virus može da opstane više dana na nekoj površini.

Zato je važno da često i pažljivo čistite telefon - i fiksni i mobilni.

Većina proizvođača telefona upozorava da aparat ne treba čistiti alkoholom, vlažnim maramicama i antibakterijskim gelom, jer se tako može oštetiti zaštitni sloj ekrana.

Uništavanjem tog sloja, bakterije duže ostaju na uređaju.

Moderni telefoni su najčešće otporni na vodu, tako da možete da očistite vaš telefon običnim sapunom i vodom, i papirnim ubrusom. Proverite da li je telefon vodootporan pre nego što počnete.

Koje su razlike između korona virusa i gripe?

Korona virus i gripa imaju mnogo sličnih simpoma, čime je otežano dijagnostikovanje bez testiranja. Glavni simptomi korona virusa su groznica i kašalj.

Gripa često ima i druge simptome, poput slabosti u mišićima i upale grla, dok  ljudi koji imaju korona virus mogu da osećaju nedostatak daha.

Svako ko sumnja da je možda zaražen korona virusom, zbog bliskog kontakta sa drugom inficiranom osobom ili putovanja u područje u kome virus postoji, treba da posjeti ljekara.

Može li se korona virus prenijeti seksualnim odnosom?

I dalje nije poznato da li se korona virus prenosi na ovaj način. Za sada se zna da su kašalj i kihanje zaražene osobe glavni izvori širenja zaraze.